Poezija Vijetnama

Che Lan Vien - KOSTI DRAKONA

drakon = kaktus vjetnamski




Amerikanci verglaju o miru, mole se Gospodu

i siju oganj s gospodnjeg trona.

Iza njih po zemlji ostaju samo još oštre kosti drakona.

-

Čovek je za njih meta, postavljena da se pogađa.

Šta za njih znači duga na nebu, razvigor, zraci u zjenici vrela?!

O, oni priznaju jedne jedine oblake - dim spaljenih žita i sela!

O, oni hoće da ratari ne drže rala, da tkači ne tkaju tkanja,

da žene ne rađaju decu, da voljeni voljenu ne sanja,

da ubice budu večno u časti, pravda potrana ili sporna,

da na zemlji raste samo jedno cveće:

kosti, kosti, kosti dragona!

Luu Trong Lu - MIRISAĆE ZANOVET


Ležim bez sna, a svud oko mene
Šume zelene, zelene.
Cveće šljive pada mi na lice,
Idem s tobom stazom nesanice.
Sa zanoveti kaplje rosa,
Nad rekom Huong zamire vetar.
Dršće bambus zelen,
Šapućeš mi, a tvoja kosa...
Žurim. Kako beše lep
Naš put kroz voćnjake.
Išli smo preko staza,
Išli smo, osvrćući se.
Neki lagan miris leti
Na bašte sa zanoveti.
Taj miris čuva naše tragove,
Taj miris čuva našu ljubav.
A i danas ležim bez sna,
Davna je reka nestala ko pesma.
Al zanovet još miriše,
Već deset godina, i više,
Otkad ovu zemlju more,
Ove staze, ove gore.
Mirisima oni ne mogu ništa,
Mirisima što žive u nama.

Nuynh Anh Tuyen - ČUVAJ SE!


Probijamo se kroz šumu.
U noći kasnoj bez sna
Probijamo se kroz šumu.
A ja se sećam seoskog našeg kraja:
Tu smo šetali u bambusovom svodu.
Sećam se čaplji, kosova, svega gaja.
Znaš li da sam još uvek u životu?
Mlad mesec nam je vodič.
U noći kasnoj bez sna
Probijamo se kroz šumu.
Ti sad hodaš po crvenome šljunku.
Kosovi lete kroz bambuse pri stazi.
Ali pucanj razbi tišinu u lugu.
I ti kao da reče: "Čuvaj se! Pazi!"
Mesec je zašo, izišla je mržnja.
Krv eksplodira iz mojih rana vrelih.
Ipak se čuvam od smrtnoga žrvnja -
Čuješ li, voljena, šta ti velim?