Dobrodošli na naš forum! Da biste mogli da pratite sve sadržaje potrebno je da se registrujete. Ugodan boravak!


 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Kad zavolis zivot, prihvatis ga onakvim kakav on uistinu jeste, prigrlis ga kao najrodjenijeg, pozelis nekada da mu se, onako blisko obratis i kazes:"Moj zivote, dobro vece. "

Delite | 
 

 NEDOSANJANI SAN

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Gost
Gost



PočaljiNaslov: NEDOSANJANI SAN   Uto Maj 01, 2012 3:28 am



Anđeli ne razumiju.

Anđeli ne govore.

Vidjela sam tri boje, jednu ljepšu od druge.

Vidjela sam tvoje oči jedne noći.

Pričao si, riječi su zavađale moje malo srce, mene nije bilo.

U sobi, Mjesec prepun sebe i svog sjaja, vratio me na granice prostora gdje nisam bila.

Pokazao je umore koje nisam doživjela.

Zauvijek gledam tu sjevernu zvijezdu, njen platinasti odsjaj iznad usnule panorame moga grada.

Zemlja je opet zadrhtala u meni, oblak je prošao, taman i siv, predivan i dalek.

"Moj put, put bijelih oblaka"… daleko je daleko taj oblak od mene.

Oblak moje mladosti, a opet dalek i nedostižan.

Vidiš da sam ostala ista. I te silne godine što sam ih dijelila s tobom, nisu me promijenile.

Pokreti tvojih energičnih usana još uvijek u meni izazivaju one titraje i želje.

Znao si potaknuti sviranje harfe u tankim žilicama nervnog sistema, znao si odvesti moj dah daleko od mene i ne vratiti mi ga.

Znao si. Znaš i sad.

Snovi te donose, dan te odnosi. "Ljubav koja nema kraj"?

Postoji li tako nešto? naravno….




Iz knjige poezije “Sjena duše”
ISBN 978-953-7673-60-4 kod NSK

http://www.digitalne-knjige.com/varga.php


http://shadowofsoul.blog.hr

Nazad na vrh Ići dole
 
NEDOSANJANI SAN
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: PISANA REČ :: KNJIŽEVNOST :: ShadowOfSoul-
Skoči na: