Divno jutro,mislila je Meg dok je otvarala prozore da bi udahnula malo prolecnog vazduha i osetila na licu milovanje blagih suncevih zraka. Uobicajeni jutarnji, nedeljni ritual je zapoceo. Danas nije radila u Velikoj kuci-odmarala je, dok su njene dve mladje sestre bile zaduzene za rad tamo
Volela je nedelju, taj jedini dan akda je mogla da se posveti sebi, da unese malo radosti u ovu camotinju, daleko od ostatka sveta.
Imanje "Wilderness" bilo je kilometrima daleko od prvog, najblizeg gradica u ovoj divljini. Meg ionako nikuda izvan granica imanja, nikada nije otisla, ali je slusala razne, cudne price o zivotu tamo, negde tamo daleko, njoj tako nezamislivo daleko. Ne bi ni volela da ode odavde. Decenijama su svi njeni ovde ziveli, radjali se, vencavali, umirali...kao sluge gazde Metjua Donalda...a sada njegovog sina Metjua juniora.
Neka ide ko hoce, pomisli Meg, namestajuci svoju postelju, meni je ovde lepo. Ovde je moj dom
Tako misli jedna robinja,meleskinja, lepa kao bogina, crne duge kose, sva je bila u kovrdzama koje su joj ukrasavale tolepo lice...uvek nasmejna, uvek raspolozena.
Lepo mi je, saputala je dok je mirisala ruze i pevusila neku staru pesmicu.
Iz kuhinje je dopirao primamljiv miris hrane, koju je samo mama Rouz umela da pripremi tako da lici na gospodski dorucak, a bio je obican, sirotinjski, da bas tako... nekom carolijom stara Rouz je unosila dah gospostine u njihov mali, skromni, posteni dom.
Meg je bila jako vezana za mama Rouz, previse,moglo bi da se kaze.
Rodjena je nakon oceve smrti, pre nego sto se mama drugi put udala za starog Huga, sa kojim ima jos dve cerke Emili i Saru. Bliznakinje su bile pet godina mladje od Meg,ali po zakonima gazdinske kuce, vec stasale da budu sluskinje kao i sve zene iz porodice mame Rouz.
Hug je godinama bio konjusar kod Donaldovih, rodjen je na imanju, ostavsi sam posle smrti roditelja. Rouz je poznavao celog zivota, a nakon smrti starog Fila, nekako su se zblizili, zavoleli, vecali i izrodili decu. Hug je obozavao Meg, ne razdvajajuci je od njegovih kceri. Meg mu je uzvracala pravom ljubavlju cerke koja voli i postuje svoga oca. Ona drugog oca nije upoznala, zapamtila,slika nije bilo, tek poneka uspomena koju je Rouz retko govorila...Hug je njen otac, uvek je to govorila Meg. Sestrice je ludo volela,a one su nju obozavale. Umela je do dugo u noc, onako umorna , da im peva, prica, izmislja pricice koje su devojcice upijale i uvek trazile jos pesme, jos price.
Cula je mamu kako je zove i nasmejana je potrcalau kuhinju. Opojni mirisi nedeljnog dorucka, mama Rouz u svojoj crnoj haljini sa besprekornom, belom ustirkanom keceljom,kose sakupljene u pundju, proseda ali jos uvek jako lepa, krupna Crnkinja. Mama Rouz...mama Rouz...pevusila je Meg, ne primecujuci u prvi mah mamino lice, oci...Poljubila je majku, tek tada osetivsi da joj je lice vlazno...vlazno od suza.
Mama Rouz, sta se desilo, uplaseno je upitala,pomislivsi odmah na tata Huga ili ne daj Boze, devojcice.
Tata Hug, Sara...Emili...jedva je izgovarala.
Ne, rekla je mama Rouz i zajecala jos jace.
Zaboga mama, hoces li se smiriti,molim te i reci mi sta se desava, sta ti je suze izmamilo,sta nam je pokvarilo ovo nase, samo nase nedeljno jutro?
Mama Rouz je sa bolom u ocima, tugom na licu, pogledala Meg i prosaputala...
Meg, gazda Em Dzi hoce danas da te vodi na trg robova u Veliki grad i da te proda. Kaze, dovoljne su devojke i ja. Ti si visak, tako je kazao, nastavljalaje mama Rouz, ne prestajuci da place.
Proklet bio! Neka je proklet!- trebalo je da bude vrisak kletve, ali jedva je govorila, jedva disala...jedva.
Samo to je uspela da izgovori Meg, a potom se srusila kraj majcinih nogu.
Slovenska
( nastavice se... )
Prijem 
Portal 
