Kad zavolis zivot, prihvatis ga onakvim kakav on uistinu jeste, prigrlis ga kao najrodjenijeg, pozelis nekada da mu se, onako blisko obratis i kazes:"Moj zivote, dobro vece. "
Koliko li je teških puteva sudjeno nekom Da bi se zvao čovekom? Koliko puta galeb mora da pobegne valu Dok ne zaspi na žalu? Koliko li još bombi mora svet da podnese Dok ih se ne otrese? Odgovor, prijatelju, na sve to što te muči - Odgovor u vetru huči.
Da vidiš trun plaveti, koliko puta treba Da digneš pogled put neba? Koliko se ušiju mora imati da se čuje Tudj vapaj usred oluje? Koliko smrti treba - da počne da te brine Što odveć ljudi gine? Odgovor, prijatelju, na sve to što te muči - Odgovor u vetru huči.
Koliko godina treba planina nebo da dere Pa da je more spere? Koliko godina treba ljudima otkad se rode Da im se daju slobode? Koliko puta može čovek da okrene glavu Da ne bi video javu? Odgovor, prijatelju, na sve što te muči - Odgovor u vetru huči.
VEČITI KRUG
Kad počeh pesmu polako, Ona u senci beše. Kad kroči iz senke lako, Videh gde joj se smeše Oči, na srebrne žice Koje sam jedva tak'o. Al' pesma beše duga, Tek na početku tog kruga.
Pod kuršumima svetla, Dok su treperile žice, Moje reči, sve bleđe, Krzahu joj se o lice. U daljini, van kruga, Oganj joj gutao oči, Al' pesma beše duga, Morade još da se toči.
Obigrah joj pogledom, Ulovljeno u stranu, Obličje jarko i jasno, Ukošenu joj glavu. Uzdisala je glasno Dok mi je pesma tekla, Al' pesma beše duga, I nije joj sve rekla.
Gledah svoju gitaru, Svirah u polutmini, Kao da nikakve oči Ne videh u blizini. Letele su joj misli Ko strele oko mene, Al' pesma beše duga, Morala je da svene.
Kada gitara klonu I pesma zgrči krila, Potražih pogledom onu Što je tu dugo bila, Al' njena slika nesta Mada je tražih dugo, Te opet uzeh gitaru, Da sviram nešto drugo...
Prijem 
Portal 