Za one koji do sada to nisu znali, termin salsa je španskog porekla i u prevodu znači „začinjeni sos“ (spicy flavor sauce). Ukoliko npr. u nekom od pretraživača Interneta ukucate reč „salsa“, od 10 dobijenih rezultata, 7 će se odnositi na salsu kao vrstu muzike i plesa a 3 na recepte za neki interesantni sos.
Iako većina ljudi salsu povezuje sa Kubom, termin salsa prvi put se javio u Sjedinjenim Američkim Državama, šezdesetih godina dvadesetog veka. Tih godina u svetu primat je zauzela rok muzika, dok je latino muzika bila postavljena u „drugi plan“.
Međutim, jačanjem latino američkih zajednica u većim gradovima SAD-a, prvenstveno kubanskih, portorikanskih i dominikanskih zajednica, dolazi i do mešanja tih kultura što utiče i na muziku koja je nastajala u tim zajednicama.
Svaka od tih zajednica je ovom „sosu“ dodala po neki „začin“ čime je nastala salsa, kao mešavina različitih vrsta plesova: rumbe, son montuna, guarache, mambe, cha cha, danzona, sona, guaguancoa, cubopa, guajire, charange, cumbie, plene, bombue, festejue, merenguea i sl.
Svaki od tih plesova zadržao je svoje individualne karakteristike, a njihovim mešanjem nastao je taj „začinjeni sos“ koji je svojim opuštenim ritmom osvojio čitavu planetu.
Ko je bio zaslužan za širenje salse?
Najzaslužniji za širenje salse bio je Dominikanac Johnny Pacheco, koji je 1964. osnovao svoju diskografsku kuću – Fania Records. Vremenom je ta diskografska kuća postala temelj promocije latino muzike i identiteta u SAD i promovisala vrhunske umetnike kao što su Hector Lavoe, Tito Puente, Willie Colon, Celia Cruz, Eddie Palmeiri i Ruben Blades.
Ovi umetnici su pod zajedničkim nazivom „salsa“ promovisali muziku koja je poreklom sa Kube, ali je bila oslobođena istorijskih konotacija i nacionalne pripadnosti.
Zahvaljujući trudu ove diskografske kuće salsa se počela širiti i izvan granica New Yorka i zemalja iz kojih je potekla. Jednako veliku tradiciju u stvaranju salse imale su i Venecuela i Kolumbija.
Do kraja sedamdesetih godina 20. veka popularnost salse počela se smanjivati. Tome su „kumovali“ plesovi poput merenguea i hip-hop-a, koji su uzeli maha posebno unutar portorikanske zajednice u New Yorku.
Da bi se održala na tržištu, salsa će korigovati svoj tradicionalni stil i prihvatiti „mekši“ stil, koji je poznat pod nazivom salsa romantica. Za razliku od tradicionalne salse koja je bila usmerena na izražavanje političkih stavova i zajedništva unutar zajednice, salsa romantica bila je usmerena na opevavanje ljubavi i romantike.
Iako su tu vrstu salse napadali kubanski puristi, ona je zaslužna za to što je salsa preživjela te za nju teške godine. Najpoznatiji izvođači salse romantice bili su Eddie Santiago i Luis Enrique, koji su otvorili put umetnicima poput Rickeya Martina i Enrique Iglesiasa, koji su devedesetih godina 20. veka postali internacionalne latino zvezde.
Fenomen koji je osvojio čitavu planetu!
Za veliki bum salse krajem 20. veka najzaslužniji je ipak bio „fenomen“ zvan Buena Vista Social Club. Naime, u Havani na Kubi, Juan de Marcos Gonzales svirač tresa i osnivač son grupe Sierra Maestra, želeo je osnovati bend koji bi bio sastavljen od sjajnih muzičara koji su svojom muzikom obeležili pedesete godine 20. veka i snimiti nove verzije pesama sa njihovog repertoara.
Priliku za to dobio je 1996. kada je Nick Gold, vlasnik Londonske firme World Circuit, zajedno s Ryom Cooderom, kalifornijskim muzičarem, u Havani odlučio snimiti fuzijski album na kome bi učestvovali i kubanski muzičari. Za koordinaciju celog projekta bio je zadužen Juan de Marcos.
Album je sniman u studiju Panart a Juan de Marcos i njegova žena Gliceria na jednom mestu okupili su muzičare poput „Cachaita“ Lopeza – priznatog basistu i izvođača sona iz Havane; Amadita Valdesa – svirača timbalesa; „Guajira“ Mirabala – vodećeg trubača orkestra Tropicana; Ibrahima Ferrera i Rubena Gonzaleza – koji su činili okosnocu ove grupe. Njima se pridružila i bolero diva Omara Portuondo koja je svojim prelepim glasom dodatno ulepšala ovu prelepu „priču“.
Tom prilikom snimljena su tri albuma, od koji je prvi bio Buena Vista Social Club (ujedno i najpoznatiji album). Godinu dana kasnije nemački reditelj Wim Wenders snimio je istoimeni dokumentarni film, koji je u zvezdanu orbitu lansirao njegove protagoniste.
Odjednom su Ibrahim Ferrer i Afro-Cuban All Stars održavali koncerte koji su do tada u SAD-u bili rezervisani isključivo za izvođače poput Celie Cruz. Bio je to fenomen koji je zahvatio celi svet i koji je izazvao salsa ludilo.
Izvor:
http://www.salsanis.com/sta-je-salsa.htm
Prijem 
Portal 
