Carl Sandburg

Otišla

Svi su voleli Čik Lorimer u našem gradu.
Nadaleko i naširoko
Voleli su je svi.
Jer svi mi volimo neobuzdano devojče
Zaneto svojim snovima.
Niko ne zna kud je Čik Lorimer otišla
Niko ne zna zašto je spakovala svoj kofer
nekoliko starudija
I otišla,
Otišla sa svojom isturenom bradicom
I svojom mekom kosom koja je
bezbrižno lepršala
pod širokim šeširom,
Plesačica, pevačica, nasmejana strasna ljubavnica.

Da li je dest ljudi ili stotinu njih jurilo za njom?
Da li je njih pet ili pedeset ostalo slomljena srca?
Svi su voleli Čik Lorimer.
A niko ne zna kud je otišla.






Postoji mesto gde ljubav počinje

Postoji mesto gde ljubav počinje
i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke
koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled što bukti ko veliko vilejemsko ognjište
il mala acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna ko velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja
- pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna.
Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cena njegova zna se mnogo docnije.

Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno ni jedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto
gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa.

Možete li se vratiti, poljupci, kao duhovi?

Zatražimo li od vas da zablistate kroz suze,
možete li se vratiti, poljupci, kao duhovi?

I sutra kao i danas, neke će kapije da vas skriju.
"Uvek nekakva vrata proždiru moju senku."

Ljubav je časovnik, a i on dotrajava.
Ljubav je violina, a drvo truli.
Ljubav je dan, a noć čeka na kraju.
Ljubav je leto, i jeseni se blizi.
Ljubav umire uvek i povratka joj nema.
A kada ode, tu se ne može ništa.
A kad se ne može ništa, kažemo samo
da je to kraj, da svemu ima kraja, pa i tome.
Tad je sahranjujemo, neka počiva s mirom,
Blaženo i krotko, kao časovnik ili violina,
kao dan krajem leta,
kao lepota privedena očekivanom kraju.

I nek ostane tako.
Budilnik se oglasio, mi smo se odazvali.
Mesec je minuo starom dolinom,
stigli smo da mu prstenje prebrojimo.
Ptice su zalepršale nad rekom
zamočivši vrhove krila u zlato zalaska sunca.

Odazvasmo se kliktajima
meseca i rečnih ptica.
A sada? Sad uzimamo časovnik, i sklanjamo ga.
Sad opet prebrojavamao mesečevo prstenje.
I sklanjamo ga kao suvenire.
Sad opet prebrojavamo rečne ptice
i pustamo ih da kliznu niz okuku reke.
I to je kraj, jer svemu ima kraja.

Možete li se vratiti,
poljupci,
kao duhovi?

Велики лов

Не могу сад да ти кажем
Кад ме не буде више
Гонио и витлао ветар
И кад се претвори најзад у шапат-
Можда ћу, једном, рећи.

Кад ружин одсјај на сунцу
Клоне у измаглицу
И када ружа буде само минула румен
Кад лице које волим одлута,
Када капија последњи пут забруји,
Када више не вреди
Махнути и рећи довиђења -
Можда ћу, једном, да ти кажем.

Од тебе лепшу не упознах:
Ловио сам те и иза твојих мисли,
сагињао сам се под ветром
и испод ружа тражећи те.

Од тебе узвишенију
никада наћи нећу.

Bijela ramena


Tvojih se bijelih ramena
Sjećam
I njihovih trzaja u smjehu.

Prigušen smjeh
Lagano otresan
Sa tvojih bijelih ramena.

ZVONA U NOCI

Dva zvona sest zvona dva zvona sest zvona
Iz plavičastog kućerka
Iz tihog plavičastog kućerka
Između svakog udara zvona
Razabire se jecaj žene
"Gospode noć si stvorio suviše dugu suviše dugu."


NAROD, DA: 60

"Sećam se", reče nežna Crnkinja svom već prosedom sinu,
"sećam se kad si bio još samo divan sjaj u očima tvog oca."


BELI PEPEO

Jedna žena na Mičigenskom bulevaru ima papagaja
i zlatnu ribicu i dva bela miša.

Nekad je imala punu kuću devojaka u kimonima i
tri zvonceta na kapiji.

Sada je sama sa papagajem i zlatnom ribicom i belim miševima...
i evonekih od njenih misli:

Ljubav vojnika na odsustvu ili mornara sa dozvolom za izlaz na obalu
gori kao logorska vatra, crvena i narandzasta.

Ljubav stranog radnika ;ija je zena hiljadu milja daleko
plavicasto se dimi.

Ljubav mladica cija se dragana udala za starije coveka novca radi
gori vrcavim, nesigurnim plamenom.

Ali postoji i ljubav....jedna od hiljadu.....sto gori nepomuceno
i iscezava ostavljajuci beli pepeo....

A to je vec misao koju ona nikad ne objasnjava
ni papagaju ni zlatnoj ribici ni belim misevima.