Slovenska i njeni stihovi

First topic message reminder :

Uragan

Zatvorila sam krug.
Presla sam ceo put.
Izasla sam iz tisine.
Slusam muziku
zivota
koja upravlja kretanjima
svih vremena i prostora-
besprekidno...istovetno.
Gusim zvuk koji istice
iz moje providnosti.
Pokrivam se
milostivim velom
prolaznosti.
Tvoje usne
krvnika i ljubavnika
zelim
u zamenu za kaznu
i bol.
U nagomilanom secanju-Ti
san,predskazanje,mora.
Moj urlik
uragan,
moj jecaj tek
suma gusta-
hor ptica zloslutnica
sto dolazi uzalud;
dusu ne dam.

Slovenska

Suton ::

beli-oblak ::

Suton ::

Koliko se ja sećam i Oblak piše... Čekamo :))

joj mene na tebe hahaha , Suton draga ma ne znam kako da postavim stih, kako da otvorim svoju stranu kao Slovenska ... e ne sekiraj me nego kazuj devojko sta mi je ciniti ..ljubac na tebe :amorova:

Klikneš tamo gde piše BLOGOVI

I tu ćeš naći blog samo za Tebe:))) Možeš ti pisati gde hoćeš ali da bi tvoji stihovi bili uvek na jednom mestu, da ih lako nadjemo i uživamo dobro bi bilo da ih tamo sve spakuješ a mi ćemo da stavimo mašnice.

Ljubim.

Dragi Suton ,pozelecu da te Osvet doceka, ...ljubim te u "svitanje"...idemo dalje :srce: :srce: :srce: :srce:

Praznina

Rukama ovim drhtavim
samo prazninu grlim.
Niz izborano lice ronim
suze, sto na biser lice.

Iz koje sam ja tuzne price?

Kome da pohrlim kao ptica?
Tebi ne mogu.
Moj si dzelat, moj ubica.

Na cije dlanove svoj obraz
nezno da stavim,
pesmu da otpevam
i vinem se u visine.
Postacu ptica bez glasa,
zena bez lica-
sestra praznine.

Senka me sustize, tama me ljubi.
Da li je sve moralo bas tako?
Dobro je nestalo, zlo se budi.
Tako danas -tako dovek.
Zver si postao, a ne covek.

Od teske grubosti sopstvene,
sad zla ti krv tece kroz vene.

Slovenska

Slovenska ::

Praznina

Rukama ovim drhtavim
samo prazninu grlim.
Niz izborano lice ronim
suze, sto na biser lice.

Iz koje sam ja tuzne price?

Kome da pohrlim kao ptica?
Tebi ne mogu.
Moj si dzelat, moj ubica.

Na cije dlanove svoj obraz
nezno da stavim,
pesmu da otpevam
i vinem se u visine.
Postacu ptica bez glasa,
zena bez lica-
sestra praznine.

Senka me sustize, tama me ljubi.
Da li je sve moralo bas tako?
Dobro je nestalo, zlo se budi.
Tako danas -tako dovek.
Zver si postao, a ne covek.

Od teske grubosti sopstvene,
sad zla ti krv tece kroz vene.

Slovenska

draga Slovenska , znas ... sto je manje srce vece je zlo u coveku ....ljubim te u svako slovo

Slovenska ::

Praznina

Rukama ovim drhtavim
samo prazninu grlim.
Niz izborano lice ronim
suze, sto na biser lice.

Iz koje sam ja tuzne price?

Kome da pohrlim kao ptica?
Tebi ne mogu.
Moj si dzelat, moj ubica.

Na cije dlanove svoj obraz
nezno da stavim,
pesmu da otpevam
i vinem se u visine.
Postacu ptica bez glasa,
zena bez lica-
sestra praznine.

Senka me sustize, tama me ljubi.
Da li je sve moralo bas tako?
Dobro je nestalo, zlo se budi.
Tako danas -tako dovek.
Zver si postao, a ne covek.

Od teske grubosti sopstvene,
sad zla ti krv tece kroz vene.

Slovenska

Posebne reči od posebne duše.
Hvala Ti što sa nama deliš lepotu duše i visove leta svoga.
Uvijek mi je čast čitati Te!

Hvala vam...hvala Oblacicu, hvala Milena na divnim recima.

Piši mila i učini naš svet lepim.

Ne zahvaljuj se jer mi smo Tvoji dužnici uvek. :srce:

Draga Milena, hvala ti sto citas moje stihove...ja samo osecanja duse pretocim u rec...eto stiha...

Citat :

To je nas usud
il' kletva nasa
kada se gorcinom
prepuni casa.

........
Danas to ne vazi.
Ko zna koliko se
bivsih ljudi
ljulja na stolici
lazi.

Slovenska

....Slovenska.....ponese "covek"kamen,snazan i jak,pa ga i baci u daljinu neku....tvoju rec moze poneti samo onaj kome je dusa istrenirana za "dalje idemo"....
idemo dalje..... :srce:

Hvala Oblacicu :)

Snage mi daj

Snage mi daj
da cvrstim korakom
po zemlji hodam.
Sve bih da oduzmem
sve da dodam.
Vrati mi osmehe
bivse lepote
moj zivote.
Obasjaj me zrakom
nek' bude bljestav, vreo.
Ne zelim delice
hocu moj zivot ceo.

Snage mi daj
suzu mi obrisi s lica
hocu cvet da budem
il' ptica.
Da mirisem na pokosene livade,
bistrih potoka
zubor mi vrati.
Za mene dah radosti
ukradi, sa visina meni
nek' svrati.
Ne znam ko me to i kada
uze
pa tugama predade.
Kada me sreca izdade?

Ko mi snove posla
pune kosmara.
Jesam li ziva
il' sam utvara
koja lebdi negde izmedju
zivota i smrti.

Zasto su mi zatvoreni
srece puti?

Jesam li ziva
da li sam kriva,
koliko grehova u dusi nosim.
Ja zelim malo svoga mira
drska sam, eto -istem.
Ne prosim.

Slovenska

Snage mi daj
suzu mi obrisi s lica
hocu cvet da budem
il' ptica.
Da mirisem na pokosene livade,
bistrih potoka
zubor mi vrati.

Ma ne žubor,nek mi vrati moje prolećene vode, divlje, lepe, moćne. A ptica.. već sam bila u nekom prethodnom životu.

Slovenska ::

Snage mi daj

Snage mi daj
da cvrstim korakom
po zemlji hodam.
Sve bih da oduzmem
sve da dodam.
Vrati mi osmehe
bivse lepote
moj zivote.
Obasjaj me zrakom
nek' bude bljestav, vreo.
Ne zelim delice
hocu moj zivot ceo.

Snage mi daj
suzu mi obrisi s lica
hocu cvet da budem
il' ptica.
Da mirisem na pokosene livade,
bistrih potoka
zubor mi vrati.
Za mene dah radosti
ukradi, sa visina meni
nek' svrati.
Ne znam ko me to i kada
uze
pa tugama predade.
Kada me sreca izdade?

Ko mi snove posla
pune kosmara.
Jesam li ziva
il' sam utvara
koja lebdi negde izmedju
zivota i smrti.

Zasto su mi zatvoreni
srece puti?

Jesam li ziva
da li sam kriva,
koliko grehova u dusi nosim.
Ja zelim malo svoga mira
drska sam, eto -istem.
Ne prosim.

Slovenska

..molitva na mlecnom putu ...cuj "nebo" kako "zemlja" jeci...
Slovenska ... cutim i hvala

Hvala vam, devojke drage :)

Zbog Tebe mila i Tvojih pesama tako je lepo biti živa!

Milena, hvala od srca :)

Ponesena lepotom stihova koje pise nasa Streliica...iznedrih ove reci...

Otici cu

Otici cu sutra
na obalu Dunava,
rasplescu kose
sudbinu svoju da kunem.

Otisla nocas iz sebe
ja niceg nemam vise.
Ne znam
kako se ljubav zivi
nit' kako se ljubav pise.

Skinucu maramu secanja
talas kuca neka mi bude.
Ja ne poznajem vise sebe
ne prepoznajem ljude.

Otici cu sutra
na obalu Dunava,
sudbinu svoju da kunem.
Nicega nema vise,
ja vise da zivim ne umem.

Slovenska

Uspavanka za mog decaka

Pevam ti nezno, jedva cujno
najlepsu pesmu radovanja.
Probudi ovo jutro bujno
osmehom svojih nadanja.

Pevam ti, sad sklopi oci
poslusaj govor srca i duse.
Znam, jednom ces sigurno moci
da gradis kule koje se ne ruse.

Pevam ti, poslusaj, ne pricaj nista,
o zuboru vrela, potocima cistim.
Seti se majke stare kraj ognjista
kako te miluje pogledom bistrim.

U ljubav se pretvori, detesce lepo
poslusaj sapat najlepsih gora.
Za sve drugo nek' oko je slepo
osim za bljesak novih zora.

Poslusaj, pevam ti pesmu snage
sklopi oci i samo slusaj.
Kad krenes nekud -hrabrost ponesi,
uspravan budi -zivot kusaj.

Ti mozes ono sto ja nisam mogla
i znaces nekada bolje od mene
da li sam ti ovom ljubavlju pomogla
sine,
kad vreme dodje u svet da se krene.

Slovenska

Slovenska ::

Ponesena lepotom stihova koje pise nasa Streliica...iznedrih ove reci...

Otici cu

Otici cu sutra
na obalu Dunava,
rasplescu kose
sudbinu svoju da kunem.

Otisla nocas iz sebe
ja niceg nemam vise.
Ne znam
kako se ljubav zivi
nit' kako se ljubav pise.

Skinucu maramu secanja
talas kuca neka mi bude.
Ja ne poznajem vise sebe
ne prepoznajem ljude.

Otici cu sutra
na obalu Dunava,
sudbinu svoju da kunem.
Nicega nema vise,
ja vise da zivim ne umem.

Slovenska

... ostajem nema pred tvojim slovomsetno i meko a tako "kamenje" tesko....

Hvala, dragi Oblacicu...

Ti se salis

Ti se tako divno salis
kazes
ljubis me poslednji put.
Nasa okna pucaju
tvojim smehom
mojim grehom
dok grlenim mislima
po zidovima malas
cudo rastanaka.
U purpur tamu
pretvaras
od jazbine dvorac
pravis
nespokoja ti tvoga
zakuni se
odlazis prvi
zar ne?
Nasa postelja suknom
pokrivena
od svih pogleda sakrivena
cvili
stenje,
jastuke pretvara
u kamenje-
kroz strasnu vrisku
seca se:
svih padova
vrhunaca,
milovanja
opsovanih sunaca
u svadji kao u kradji
duse.
Zaustavljam vreme
dok kofere ti pakujem
nadom i zeljom
da ces u sreci
umeti da se snadjes
kad dugu negde pronadjes,
ispod nje prodjes
sebi dodjes
i ostanes.
Kroz kljucaonicu nehaja
jos kljuc da okrenem
iz jave se prenem
u snu nastavim da zivim
mesec dok krivim
jer krivac mi treba
za oteti deo neba
za polomljene merdevine
sa oblaka necu moci da sidjem
u san ti navratim
obidjem
kao starog saputnika
na stazama srece i smeha.

Slovenska

Kad si tu

Kad si tu
sva su moja obzorja
zlatom okicena,
sva polja srece
nezna su,
zelena.
Tvojim mirisom
opijaju se radovanja
tvojim pogledom
pokrivaju se nezna nadanja.
U tvom zagrljaju
nestaju bivsa stradanja.
Kada si tu
san se u zbilju pretvara
tren milovanje slasno
postaje,
u nama ostaje za navek.
Dani su godina, godina -vek.
Uzdahe brojimo
drhtajem nasih tela.
Nije vazno
da li si ti, il' ja sam isto htela.
Ne plase nas koprene tmine
mi postajemo junaci
nase bajke,
dodirima zaustavljamo
zapocete hajke
na dane nemile
nedrage noci
znajuci da zajedno
sve cemo moci.
Kada si tu
noc se u dan pretvara
i svako praskozorje
kao prasak pozude
svakoj nam pori
drhtaj poklanja
po telu crta igre razuzdane, lude.
Kada smo zajedno
vecnost je tako malena
zauvek
tek njena sena.
Kada smo zajedno
mi
srecni smo
covek i zena.

Slovenska

Večnost je tako malena:)

Hvala draga Suton...

Šta reći osim uživala sam čitajući.