Moje pesme

First topic message reminder :

Neka svako ovde napise pesmu pravu i to iz duse prave :D

Za pocetak ja:

ПОТРАЖИ МЕ...

Потражи ме у ветра шапату и
хуку мора...
Потражи ме у лишћа дрхтају и
одсјају сунца на води језерској.
Потражи ме у пустињи тихој и
самотној и у граду пустом,
у времену изгубљеном, старом и
рушевном...
Потражи ме у граду новом, тек
умивеном зором злаћаном...
Потражи ме на лицима људским и
очима њиховим...
Потражи ме у очима дечјим, невиним
као зора тек рођена.
Потражи ме у излога одразу, можда
тамо сам скривена...
Потражи ме у мирису цвета нежног, у
мирису траве покошене тек...
Потражи ме у авиона трагу на своду
небеском, у тишини свемирског бескраја...
Потражи ме у капи воде, у киши, у муње
бљеску, у грома тутњави, у дуге бојама, у
водопаду белом...
Потражи ме тамо где била нисам, потражи ме
тамо где бити желим...
Потражи ме у сновима недосањањим, у очима
једнорога белог...
Потражи ме у књизи непрочитаној, у речи свакој
недореченој...
Потражи ме добро и можда наћи ћеш ме у срцу свом...

КРАЉИЦА СНОВА
Teci, reko, preko mene i
u mene da me odvedes u
more beskrajno...
A snovi su mi ceznje puni,
bremeniti slutnjom da
menjace se svet...
Hodim po pesku vremena,
zvezdama obasjana, trazeci
nesto jos bezimeno i nerodjeno...
Lovac me lovi, ne da ubije,
vec da ukroti, ne dam mu se,
ja kraljica snova, vec mu se
okrecem i dajem ono nikad
imao nije: vreme za mir i san;
ljubav i ceznju; opire mi se
snazno, malo po malo, snaga
mu nestaje ko dim na vetru,
prepusta se narucju mom
беспомоћно и радосно...
Шта смо постали, то не
знам, ни ја, краљица снова,
чежње и жудње...
Он је ја, ја сам он, можда сам
нашла оно што тражила сам...
Звезде искре на небу сомотном
док ходим по песку времена и
простора, не више сама...